Reportaža

Šipak: skromni plod sa živice koji je postao luksuz

Raste uz seoske puteve, na ivicama šuma i po livadama. Generacije su od njegovih plodova kuvale čaj i pekmez, a u ratu je spasavao decu od nedostatka vitamina. Danas se iz njegovih semenki dobija jedno od najcenjenijih ulja u nezi lica.

Krupni plan tri zrela ploda šipka na bodljikavoj grani, sa zelenim listovima posutim jutarnjim mrazom

Ruža koju niko ne sadi

Divlja ruža je žbun koji raste sam od sebe. Kod nas je najpoznatiji pasji šipak (Rosa canina): trnovit, sa jednostavnim, svetloružičastim cvetovima koji u proleće mirisno cvetaju na živicama. U jesen se na mestu cvetova pojavljuju sjajni, crveni plodovi – šipurci.

Unutar svakog ploda nalaze se sitne, tvrde semenke obavijene dlačicama. Upravo iz tih semenki dobija se ulje.

Presečen plod šipka sa svetlim semenkama i narandžastim mesom, pored celog ploda, na beloj podlozi

Jesenje bogatstvo Balkana

Na Balkanu je šipurak oduvek bio deo jeseni. Plodovi se beru kada potpuno sazru, često posle prvog mraza, kada postanu mekši i slađi. Od njih se kuva čaj, pravi pekmez i sok, a osušeni šipurak čuva se za zimu.

Kada je šipak spasao jednu zemlju

Najneobičnija priča o šipku dolazi iz Velike Britanije. Tokom Drugog svetskog rata nemačke podmornice prekinule su uvoz citrusa, a zemlja je ostala bez glavnog izvora vitamina C. Tada su naučnici primetili da šipurak sa engleskih živica sadrži više vitamina C od pomorandže.

Vlada je pokrenula nacionalnu akciju sakupljanja šipka, sa posebnom nedeljom krajem septembra. Deca su ga brala po živicama i za svaku funtu dobijala nekoliko penija, a od plodova se pravio sirup koji su dobijala deca širom zemlje. Sirup od šipka se još godinama posle rata delio u savetovalištima za bebe.

Istorijska crno-bela fotografija: tri devojčice mere i razvrstavaju ubrani šipak u korpe, lima i drveni sanduk sa oznakom British Produce – Grown in Guernsey

Put do Čilea

Ulje iz semenki šipka postalo je široko poznato u kozmetici u drugoj polovini 20. veka, i to zahvaljujući jednoj neočekivanoj zemlji – Čileu. Danas se većina svetskog ulja šipka proizvodi upravo tamo, od divlje ruže Rosa rubiginosa, koju Čileanci zovu rosa mosqueta.

Zato ulje divlje ruže na tržištu može poticati od različitih vrsta: od evropskog pasjeg šipka ili od južnoameričke Rosa rubiginosa. Obe daju slično, zlatnonarandžasto ulje. U svim Hortus Dei proizvodima koristimo ulje evropskog pasjeg šipka, Rosa canina – iste divlje ruže koja raste uz puteve i živice širom Balkana.

Od ploda do ulja

Plodovi se otvaraju, semenke se odvajaju od dlačica, suše i hladno cede. Ulje ima prirodnu zlatnonarandžastu boju, koja potiče od karotenoida, prirodnih pigmenata ploda.

Staklena apotečka bočica sa čepom od plute i zlatnonarandžastim uljem šipka, okružena svežim crvenim plodovima na drvenom stolu

Šipak u kozmetici

Ulje šipka bogato je višestruko nezasićenim masnim kiselinama, linolnom i alfa-linolenskom. Lagano je i upija se brže od mnogih težih ulja. U kozmetici se koristi za negu suve, dehidrirane i zrele kože, kojoj daje mekoću, elastičan osećaj i negovan izgled.

Ulje šipka je kozmetički sastojak, a ne lek. Ne koristi se za lečenje ožiljaka ili kožnih bolesti.

Hortus Dei proizvodi sa uljem divlje ruže

Važno je znati

Ulje šipka i ulje ruže nisu isto. Prvo se cedi iz semenki ploda divlje ruže, a drugo destiliše iz latica damaske ruže.
Nezasićena ulja su osetljiva na toplotu i svetlost. Proizvode čuvajte na hladnom i tamnom mestu.

Česta pitanja

Da li je ulje šipka isto što i ulje divlje ruže?

Da, šipak je plod divlje ruže.

Zašto je ulje narandžasto?

Zbog prirodnih karotenoida iz ploda.

Kada se bere šipurak?

U jesen, kada plodovi potpuno sazru, često posle prvog mraza.