Jojoba: „ulje“ koje je zapravo pustinjski vosak
Raste u jednoj od najtoplijih pustinja sveta. Nosi latinsko ime koje je posledica jedne pogrešno pročitane etikete. A iz njenih semenki dobija se tečnost koja nije pravo ulje, već vosak. Ovo je priča o jojobi.
Biljka pustinje Sonora
Jojoba je zimzeleni žbun visok jedan do dva metra, sa debelim, kožnim, sivozelenim listovima. Prirodno raste u pustinji Sonora – u Arizoni, severnom Meksiku i na poluostrvu Baja Kalifornija – kao i u kalifornijskoj Kolorado pustinji. Prilagođena je životu sa veoma malo vode.
Jojoba je botanička retkost: jedina je vrsta u svom rodu i u celoj svojoj porodici. Muški i ženski cvetovi rastu na različitim biljkama, a oprašuje ih vetar.
Greška koja je ostala zauvek
Latinsko ime jojobe je Simmondsia chinensis, što bi značilo „kineska“. Ali jojoba nikada nije rasla u Kini. Nemački botaničar Johan Link, koji ju je prvi opisao, pogrešno je pročitao rukom pisanu etiketu na kojoj je pisalo „Calif“, skraćeno od Kalifornija, kao „China“.
Greška je kasnije otkrivena, ali je ostala u imenu. Pravila botaničke nomenklature ne dozvoljavaju promenu prvobitnog naziva vrste, pa jojoba i danas nosi ime zemlje u kojoj ne raste. Rod Simmondsia dobio je ime po engleskom botaničaru Tomasu Simondsu.
Ime jojoba dolazi od naziva hohowi iz jezika naroda Oodam, starosedelaca ovog dela Severne Amerike. Oni su prvi koristili jojobu: od semenki su pravili mast kojom su, između ostalog, omekšavali i čuvali životinjske kože.
Ulje koje je vosak
Tek u 20. veku hemičari sa Univerziteta Arizone otkrili su nešto neobično. Tečnost iz semenki jojobe, koja čini otprilike polovinu težine semenke, nije ulje kao maslinovo ili suncokretovo. To je tečni vosak: smesa veoma dugih molekula, takozvanih voskanih estara, a ne triglicerida kao kod većine biljnih ulja.
Zbog toga je jojoba izuzetno stabilna, sporo se kvari i ponaša se drugačije od običnih ulja.
Biljka koja je trebalo da spase kitove
Po hemijskoj građi, voskani estri jojobe neobično liče na ulje kita uljare, koje se dugo koristilo u industriji i kozmetici. Početkom sedamdesetih godina zato su se za jojobu zainteresovali zaštitnici prirode, kao obnovljivu, biljnu zamenu za ulje ugroženih kitova.
Usledio je pravi „jojoba bum“, sa velikim planovima za pustinjske plantaže. Mnogi od tih planova nisu uspeli, jer se jojoba pokazala zahtevnom za uzgoj. A sami proizvođači kasnije su priznali da kitove nije spasla jojoba, već međunarodne zabrane kitolova. Ipak, ulje jojobe je ostalo – i postalo jedno od najomiljenijih ulja u nezi lica.
Kako se dobija
Semenke se beru, čiste i hladno cede. Hladno ceđeno ulje jojobe ima prirodnu zlatnu boju i blag, orašast miris.
Jojoba u kozmetici
Po sastavu, ulje jojobe podseća na prirodni loj (sebum) naše kože. Zato se lako upija, ne ostavlja težak masan trag i ostavlja kožu mekom i negovanom. U kremama doprinosi glatkoj teksturi koja se prijatno nanosi. Rado ga koriste i osobe sa suvom i osobe sa mešovitom kožom.
Ulje jojobe je kozmetički sastojak za negu, a ne lek.
Hortus Dei proizvodi sa uljem jojobe
Česta pitanja
Da li je ulje jojobe zaista ulje?
Ne sasvim. Hemijski je tečni vosak, ali se u svakodnevnom govoru zove uljem.
Zašto se jojoba zove „kineska“?
Zbog greške: botaničar je etiketu „Calif“ pročitao kao „China“.
Koliko dugo traje ulje jojobe?
Duže od većine biljnih ulja, jer je veoma stabilno. Ipak, čuvajte proizvode na suvom i hladnom mestu.