Aloe vera: pustinjska biljka koja čuva vodu

Biljka sa rezervoarom

Aloe vera (Aloe barbadensis Miller) je sukulent: biljka koja u debelim, mesnatim listovima skladišti vodu. Listovi su sivozeleni, sa sitnim zupcima na ivicama, i rastu u gustoj rozeti. Kada se list preseče, iznutra se vidi bistar, gotovo providan gel.

Taj gel je biljni rezervoar. Najvećim delom je voda, uz polisaharide i druge prirodne materije koje pomažu biljci da zadrži vlagu u sušnim mesecima.

Pet stotina rođaka

Aloe vera je samo jedna od više od 500 vrsta iz roda Aloe. Većina njih raste u Africi, na Madagaskaru i na Arabijskom poluostrvu. Istraživanje objavljeno 2015. godine pokazalo je da rod Aloe potiče sa juga Afrike, gde je nastao pre oko 16 miliona godina. Krupni, sočni listovi, po kojima aloje danas prepoznajemo, razvili su se kasnije, pre oko deset miliona godina.

Isto istraživanje razrešilo je i staru zagonetku: odakle potiče sama aloe vera. Njena domovina je Arabijsko poluostrvo, na samom severnom kraju područja gde aloje rastu.

Zanimljivo je da su sve aloje osim aloe vere danas na listi međunarodne konvencije CITES, koja štiti ugrožene vrste. Aloe vera je toliko rasprostranjena u uzgoju da joj ta zaštita nije potrebna.

Biljka sa trgovačkih puteva

Zašto je baš aloe vera, od svih 500 vrsta, postala svetski poznata? Naučnici smatraju da je odgovor geografija. Arabijsko poluostrvo leži na raskršću starih trgovačkih puteva između Azije i Mediterana. Trgovina aloom preko Crvenog mora i Mediterana postojala je još u 4. veku pre nove ere.

Aloju su opisivali antički pisci Dioskorid i Plinije Stariji. Persijski učenjak Ibn Sina (Avicena) smatrao je da najbolja aloja dolazi sa ostrva Sokotra, kod Roga Afrike, a evropski trgovci su joj vekovima kasnije pridavali ime po tom ostrvu.

Oko aloje su nastale i legende – da je Kleopatra koristila u nezi lepote ili da je Aleksandar Makedonski osvojio Sokotru zbog nje. Za te priče nema pouzdanih istorijskih dokaza, ali one pokazuju koliko je ova biljka oduvek bila cenjena.

Od pustinje do Kariba

Kako se trgovina širila, aloe vera je putovala sa njom: u Indiju, širom Mediterana, a kasnije i preko okeana, na Karibe. Deo njenog latinskog imena, barbadensis, podseća na ostrvo Barbados, gde se nekada intenzivno gajila. Danas se uzgaja u toplim i suvim krajevima širom sveta, od Meksika do Kanarskih ostrva.

Od lista do kozmetičkog gela

Listovi se seču ručno. Ispod zelene kore nalazi se tanak sloj žutog soka, koji se pažljivo odvaja, jer za negu kože koristimo samo unutrašnji, bistri gel. Gel se zatim vadi, filtrira i stabilizuje, kako bi ostao svež i bezbedan za upotrebu.

Šta aloe vera radi za kožu

Aloe vera je jedan od omiljenih sastojaka za hidrataciju. Lagana je, brzo se upija i ne ostavlja masan trag. Koža je doživljava kao osvežavajuću i umirujuću, posebno posle sunca, vetra ili suvog vazduha. Zato je česta osnova seruma i krema, a odgovara svim tipovima kože – od suve do masne.

Aloe vera je kozmetički sastojak, a ne lek. Ne koristi se za lečenje opekotina, rana ili kožnih bolesti.

Hortus Dei proizvodi sa aloe verom

Rosa Balance Serum

Pogledaj proizvod

Amber Balance Serum

Pogledaj proizvod

Dea Naturalis Dnevna Krema

Pogledaj proizvod

Dea Naturalis Noćna Krema

Pogledaj proizvod

Lumen Nature Dnevna Krema

Pogledaj proizvod

Lumen Nature Noćna Krema

Pogledaj proizvod

Anti-Age Krema

Pogledaj proizvod

Antirid Krema za Oko Očiju

Pogledaj proizvod

Tenera Cream

Pogledaj proizvod

Važno je znati

• Gel iz svežeg lista ne preporučujemo direktno na lice: sadrži i deo žutog soka koji može da iritira, a bez stabilizacije brzo se kvari.
• Kod retkih osoba aloe vera može izazvati preosetljivost. Novi proizvod prvo isprobajte na malom delu kože.