Reportaža

Tamjan: suze drveta koje su vredele kao zlato

Na kamenitom tlu juga Arabije rastu kvrgava, niska stabla. Kada im se zareže kora, iz rane izlazi mlečni sok koji se stvrdne u zlatne suze. Te suze su hiljadama godina putovale karavanima i brodovima – i vredele su kao zlato.

Kvrgavo stablo tamjana na strmoj kamenoj padini pod vedrim plavim nebom

Drvo koje raste tamo gde ništa ne raste

Tamjan je smola drveća iz roda Boswellia. Najcenjenija vrsta, Boswellia sacra, raste na jugu Arabijskog poluostrva, u planinskoj oblasti Dofar na jugu Omana. To su niska, kvrgava stabla sa tankom korom koja se ljuspa poput papira. Rastu na kamenu, pesku i sušnim padinama, tamo gde malo šta drugo opstaje.

Slične vrste rastu i preko mora, u Rogu Afrike. Najveće šume tamjana danas se nalaze u Somaliji. U Hortus Dei proizvodima koristimo eterično ulje vrste Boswellia carterii, tamjana koji raste upravo u Rogu Afrike.

Krupni plan providnih, zlatnih suza smole koje curi iz kore stabla tamjana

Zemlja tamjana

U dolini Vadi Dauka, oko 40 kilometara severno od grada Salale, i danas raste više od hiljadu divljih stabala tamjana. Ta dolina je deo lokaliteta „Zemlja tamjana“, koji je UNESCO 2000. godine upisao na listu svetske baštine, zajedno sa ostacima drevnih luka i karavanskih oaza.

Prema UNESCO-u, tamjan je u antici bio jedna od najvažnijih luksuznih roba Starog sveta. Iz Dofara je putovao kopnom i morem: ka Mediteranu i Crvenom moru, Mesopotamiji, Indiji i Kini. Ta mreža karavanskih i pomorskih puteva poznata je kao Tamjanski put.

Karta Tamjanskog puta od Dofara, kroz Šabvu, Marib, Najran i Hedgru, do Petre, sa pomorskim rutama preko Crvenog mora i Persijskog zaliva

Suze koje se beru ručno

Berba tamjana malo se promenila za hiljade godina. Berač zakrivljenim nožem pažljivo zareže koru. Iz rane polako izlazi mlečni sok, koji se u narednim nedeljama stvrdne u providne suze boje ćilibara. Zatim se suze sakupljaju, ručno čiste od kore i peska i razvrstavaju po boji i bistrini. Najređe i najskuplje su bledih, blago zelenkastih tonova.

Rimski pisac Plinije Stariji već je beležio da se u Dofaru tamjan bere dva puta godišnje. Danas se pazi i na zdravlje drveta: prekomerna berba smanjila je broj stabala, pa u Omanu postoje programi zaštite i sadnje novih.

Berač u omanskoj kupi nožem otkida stvrdnute suze tamjana sa zaređene kore i skuplja ih u pletenu korpici

Dar mudraca i miris crkve

Tamjan je jedan od tri dara koje su, prema Jevanđelju, mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu, uz zlato i smirnu. U pravoslavnoj tradiciji tamjan se i danas pali u crkvama i domovima, pa je njegov miris za mnoge na Balkanu miris praznika, slave i porodičnog doma.

Od suze do ulja

Eterično ulje tamjana dobija se destilacijom smole vodenom parom. Ulje je bistro do bledožuto, toplog, smolastog i drvenastog mirisa, sa svežom, blago citrusnom notom.

Zlatne suze tamjana u tamnom ukrašenom drvenom sudu sa kašičicom, uz smeđu staklenu bočicu eteričnog ulja sa čepom od plute

Tamjan u kozmetici

U kozmetici se eterično ulje tamjana koristi u malim količinama, pre svega zbog toplog, smirenog mirisa. Tradicionalno je deo formula za negu zrele, suve i dehidrirane kože i večernjih rituala, gde doprinosi luksuznom doživljaju proizvoda.

Tamjan je kozmetički sastojak, a ne lek. Čisto eterično ulje ne nanosi se direktno na kožu.

Hortus Dei proizvodi sa tamjanom

Česta pitanja

Da li je tamjan u kremi isto što i tamjan u crkvi?

Potiče iz iste smole, ali je u kremi eterično ulje, razblaženo u maloj količini.

Kako miriše ulje tamjana?

Toplo, smolasto i drvenasto, sa svežom, blago citrusnom notom.

Zašto je tamjan bio toliko cenjen?

Rastao je samo u malom delu sveta, brao se ručno i prenosio hiljadama kilometara.